Када причамо о најлепшим успоменама из школе, увек се спомену ђачке екскурзије као сећања за незаборав. Једна од таквих екскурзија, за наше ученике и учитељице првог и другог разреда, била је и овогодишња авантура у прелепом граду Вршцу.
Ево, неколико сјајних разлога да и ви посетите овај диван банатски град у подножју Вршачких планина.
Најпре вам препоручујемо боравак у Градском парку који је природни споменик вртне архитектуре мешовитог пејсажног стила, под заштитом државе.
Од споменика културе, издвајамо оне које смо ми посетили, то су Апотека на степеницама и Градски музеј.
У овом граду рођени су отац српске драме Јован Стерија Поповић (вршачко позориште носи његово име), као и један од наших најпознатијих сликара Паја Јовановић.
Од верских објеката посетили смо Саборну цркву, која није само православни храм, већ је значајан споменик културе, који је украшавало низ познатих сликара чија се дела и данас налазе у њој, а међу њима су и две слике Паје Јовановића.
Центар града и трг је пун зеленила и цветних леја, има доста пешачких зона, оплемењених киповима знаменитих личности, а поједине зграде су и саме споменици историје и културе и представљају архитектонску вредност.
Ови грађани воле свој град, током обиласка нас је прожимала нека пријатност, као да је и нас додирнула та љубав, те се осећате добродошло. Хвала сваком Вршчанину на љубазности којом су нас дочекали.
На завршетку овог дивног путовања, посетили смо видиковац и посматрали блистави Вршац и околину, са висине, а као на длану. Какав диван поглед!
На крају, шта је екскурзија без раздрагане игре наших малишана? Одмаралиште Црвеног крста има модерни терен за фудбал и кошарку, а крај њега уређено дечје игралиште и мали обор са неколико врста домаћих животиња: понија, петлова, јарића и ћурки. За свачији укус понешто.
Иако нас је повремено пратила ситна киша, понека огреботина, то нас није спречило да се вратимо пуни утисака, нових сазнања, а све уз незаборавно дружење.
Следе фотографије, које само мало могу дочарати овај незаборавни доживљај!
Вође екскурзије – учитељице: Мирослава Стојковић, Марија Вујовић, Весна Оприн, Радмила Комленић. Родитељ и сјајна подршка: Ивана Катић.
Текст: Радмила Комленић
